Danica Gajić

Kratka Biografija

Rođena je 1918. godine u selu Kačulice u Srbiji, kao Danica Bogićević. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Čačku. Kao student Agronomskog fakulteta Beogradskog univerziteta i član naprednog studentskog pokreta, na početku Drugog svetskog rata bila je hapšena i iz beogradskog logora na Banjici, deportovana u logor u Austriji.

Odatle je pobegla i priključila se slovenačkim partizanima i brigadi France Prešern. Iz rata je izašla kao ratni komesar sa činom kapetana. Po završetku rata odmah se demobilisala i nastavila studije. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na kome je i doktorirala 1964. godine. Radila je na Institutu za poljoprivredna istraživanja (selekcija semena), zatim u Ekološkom institutu na proučavanju alelopatskih interakcija kao bliski saradnik profesora Siniše Stankovića, čije ime će kasnije poneti Institut. Tih godina boravi na kratkotrajnim studijama u Nemačkoj, dok je u Oksfordu šest meseci radila u eksperimentalnom centru na primeni herbicida. Znanja koja je stekla na studijskom boravku u Velikoj Britaniji uputila su je u pionirska istraživanja i proučavanje alelopatskih interakcija koje će dovesti do njenog glavnog otkrića - prirodnog bioregulatora koji je nazvala "Agrostemin".

Otkriće

Alelopatija (od grčkih reči allelon – medusobni, uzajamni, i pathos – doživljaj, uticaj), predstavlja ime relativno nove nauke koja se bavi proučavanjem biohemijskih uticaja izmedu biljaka. Izučavajući vrste u zajednici i razvijajući različite postupke izdvajanja tipskih, ne samo fizičkih nego i hemijskih asocijacija sa specifičnim florističkim sastavom, dr Danica Gajić je nalazila odgovore na pitanja koja je postavljala.

Teorijski i eksperimentalni rad bio je mukotrpan ali istrajan. Izdvajanju i definisanju prirodnog sistema interakcije (organizam-sredina) različitih vrsta koje borave u zajednici biljke-životinje-čovek, u kojoj čovek kontroliše razne mogućnosti u životnom okviru nazvanom agrobiocenoza – dr Gajić je posvetila ceo život. Apstrahujući čoveka kao biotičku vrstu, dr Gajić je zajednicu shvatala kao prirodnu fabriku koja je oduvek imala nebo kao krov, zemlju kao podlogu, biljku kao radnika i sunce kao izvor energije.

Priroda i njene tajne

Biljke su u toku evolucije trpele mnoge uticaje  Jedinke koje su izdržale borbu za opstanak postajale su materinska šarža – klica sa rezervom – "koja učestvuje u pravcu i intenzitetu prirodne selekcije čiji se efekti indukuju u embrionalnoj plazmi u vidu unutrašnjeg autonomnog mehanizma kao posledica prirodne selekcije". Jednostavnije rečeno, jedinke koje su preživele, postajale su oružje od koga je zavisila operativnost čitave zajednice.

Sva ispitivanja su se odvijala u okviru Darvinovog pojma prirodnog odabira, ali je zasluga dr Danice Gajić u tome što je pažnju posvetila "hemijskoj selekciji i traganju za jedinjenjima koja bi mogla da budu ponovo uvedena u zakonitosti vrsta na nivou ekosistema, a u užem smislu, na nivou fitocenoze (zajednice biljaka), sve do nivoa jedinke, ćelije, potćelije – na relaciji čovek - sredina".

Uticaji iz detinjstva

Dr Danica Gajić je rado isticala intrigantnost priča svojih predaka: "...kada pleviš njivu od korova, čupaj sve osim kukolja. Kukolj je korov do vodenice, a od vodenice hleb. On treba da ostane na njivi da bi kukuruz i pšenica bili bolji i zdraviji, a posle i deca i stoka...". Omiljena igra bila joj je traženje blaga. Ne onog davno zakopanog već nekog imaginarnog "biserčeta" - kako je govorila. Tih priča i igara se setila i tokom studijskog rada sa profesorom Harperom na Oxfordu u Velikoj Britaniji. Tada je i dobila potsticaj da u kukolju, toj omraženoj biljci potraži ono iskonsko - biserče. To je i uspela sa svojim Agrosteminom.

Prirodni bioregulator Agrostemin stvoren je izdvajanjem korisnih materija iz kukolja (Agrostemma githago), i drugih biljnih i korovskih vrsta. Agrostemin je rezultat njenih višedecenijskih istraživanja i naučnog proveravanja brojnih stručnjaka.

Istinski zaljubljenik u rad, nauku i prirodu, dr Gajić je svoj preparat namenila i stavila u službu zdravlja, u najširem smislu te reči. Govorila je da se "primenom Agrostemina, iz prirode ponovo vraća ono najbolje za zemlju, za biljke i za čoveka".

Nije priznavala pežorativni smisao biblijske poslovice – "u svakom žitu ima kukolja". Svoj život i rad posvetila je ispravljanju ovog stereotipa i uspela je da mnogi shvate afirmativni aspekt izreke – "nema žita bez kukolja!".

Osporavanja

Takve pretpostavke o kukolju izazivale su i brojne sumnje. Borila se protiv dogme u naučnom pristupu - ono što je jednom proglašeno korovom, mora i ostati samo korov, bez obzira na logiku prirode u kojoj ništa nije suvišno. Biljke se brane raznim hemijskim supstancama koje stvaraju. Zato su mnoge biljke i otrovne.

Kao što je Maksim Gorki napisao da "u svakom čoveku treba tražiti biser", tako i u prirodi svaka vrsta ima i neku korisnu ulogu. Takve osobine biljaka su i iskorišćene da se napravi patent zasnovan na saznanjima molekularne biologije, biohemijskog kontinuiteta i ekološke informatike. Sve je to pretvoreno u zakonitost borbe za opstanak. Iako je imala najviše objavljenih naučnih radova, iako su 54 njena rada citirana u oko 107 radova naših i stranih naučnika, pa i činjenica da je na Agrosteminu radilo oko 400 doktora nauka, nije bilo dovoljno da Danica Gajić stekne status Naučnog savetnika u svom Institutu. U penziju je otišla 1976. godine u zvanju Višeg naučnog saradnika. Ipak, dvanaest godina kasnije, Srpska akademija nauka i umetnosti priredila je pod svojim krovom predavanje u njenu čast.

Podrška Kao najveću pomoć, dr Gajić je uvek pominjala svoju porodicu. Podršku je dobijala i od Akademika Siniše Stankovića sa kojim je često razgovarala i koji je verovao u njena, za to vreme revolucionarna, razmišljanja. Veliki poštovalac njenog naučnog rada bio je i profesor, dr Dušan Stanković, sa Poljoprivrednog fakulteta.u Zemunu Na svim kongresima i savetovanjima koristio je priliku da istakne vrednost Agrostemina. Neizmerno joj je značila i podrška profesorke dr Branke Lazić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Bila je jako ponosna kada je, iako već dvanaest godina u penziji, 1987. godine dobila visoko priznanje Organizacije ujedinjenih nacija Zlatnu medalju i diplomu WIPO (World Intelectual Property Organization) za životno delo. Ista organizacija objavila je knjigu Women Inventors by Farag Moussa, u kojoj je rad dr Gajić predstavljen tekstom "A wild plant as a natural fertilizer". Blagota Žarković, tadašnji direktor Saveznog zavoda za intelektualnu svojinu, dodeljujući joj u ime OUN ovo priznanje, rekao je: "Agrostemin, pronalazak dr Danice Gajić, pripada sazvežđu Teslinih pronalazaka." Poredeći je sa ovim velikanom svetske nauke gospodin Žarković je istakao vizionarski duh njenog naučnog rada.

Tada je, istim povodom i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti priređen je skup na kome su i domaći naučnici odali priznanje njenom radu i svetskom uspehu. Novinari su ovaj događaj propratili sa velikom pažnjom a kao upečatljiv ostao je naslov "Ponos svoga naroda". Govorila je da je taj naslov, pored porodice, njena najveća životna satisfakcija.

Treba istaći i veliko interesovanje medija iz svih krajeva bivše Jugoslavije, ali i iz sveta. Naročitu pažnju i podršku dobila je od Redakcije naučnog programa Nacionalne televizije.

Udruženje novinara SR Srbije - sekcija za nauku i tehnike, 1988. dodeljuje joj priznanje "EUREKA 88" za dotadašnji sveukupni doprinos nauci. Dr Danica Gajić je do kraja svog dugog i u svakom pogledu plodnog života, ostala zaljubljenik očuvanja prirodne sredine, sa stalnom brigom za zdravlje čoveka. Ostalo je zapamćeno da je bila, kako su govorili njeni saradnici i kolege, "ekolog i pre pojave ekologije", vizionar i zaljubljenik u ljude, prirodu i nauku. Sa žarom mladih entuzijasta, do svojih poslednjih dana pratila je savremena naučna dostignuća. Ogromna energija, vitalnost i zadivljujuća radoznalost bile su neodvojivi deo života Dr Danice Gajić Umrla je 28. avgusta 2005. godine u Beogradu u osamdesetosmoj godini.

Prilog

- Prirodni bioregulator "Agrostemin", autora Dr Danice Gajić, koja je za ovaj pronalazak, kao životno delo, dobila nedavno Zlatnu medalju OUN predstavlja ulazak Jugoslavije u 21. vek. "Agrostemin" je šansa da se - povećanom proizvodnjom hrane i poboljšanjem njenog kvaliteta izađe iz privredne krize.

Ovo je rečeno juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, prilikom predstavljanja "Agrostemina" široj naučnoj i stručnoj javnosti. Prezentaciji su prisustvovali predstavnici SANU, ugledni i vodeći naučnici iz biomedicinske oblasti, privrednici i drugi.

- Bilo je krajnje vreme da se i pod krovom SANU progovori o "Agrosteminu" dr Danice Gajić, - rekao je između ostalog, Blagota Žarković, direktor Saveznog zavoda za patente.

- Taj njen doprinos nauci je takav da bi se njime mogla ponositi svaka Akademija, uključujući i onu u Stokholmu. Ovako se desilo da nam Svetska organizacija za intelektualnu svojinu skrene pažnju, dodeljujući svoje vrhunsko priznanje našem istraživaču, za značaj "Agrostemina". To je ostvarenje dostojno ponosa celog našeg naroda, - zaključio je Žarković.

Akademik prof. dr Ljubiša Rakić, predsednik Odbora za biomedicinska istraživanja SANU, takođe je izuzetno ocenio "Agrostemin": - Ovo otkriće je domen univerzalne biologije. To je, u stvari, novi način naučnog mišljenja i trebalo bi da se njemu pokloni najveća pažnja"...

Prof. dr Lazar Avramov, prof. dr Božidar Gagro i niz drugih vodećih agrarnih naučnika Jugoslavije, takođe su istakli neprolazni značaj izuma kakav je "Agrostemin", visoko ocenjujući činjenicu da je stvaran decenijama i da mu je dr Danica Gajić poklonila ceo svoj život.

Politika expres 02. 07 1988.